X

Olja Zlatanović

Mali osvrt na na prva četiri meseca BRC ljubičanstvenih...

BRC ljubicanstveni, zanimljiv spoj veoma različitih, divnih osoba......

Počeli smo treningom na stadionu ili stadiončiću na Kosutnjaku...i bilo je slatko gledati nas novajlije koji se nesto gurkaju, gledaju, komentarisu, ocenjuju procenjuju i nemaju pojma sta ih sve čeka naredna četiri meseca, kakvi treninzi, kakva druženja, prva trka, isprobavanje klupskih majci...druženje posle nedeljnih treninga u Šumici na Adi.....

Ivan, nas Bog trčanja, naš trener, opušten, sve drži pod kontrolom, nas piliće koji na prvom treningu molimo boga da istrčimo makar tih nedostižnih prvih 400 metara, pa onda pauza od puna 3 minuta. E treba istrčati te stotine metara i stotine metara, prvi krug, pa drugi, treći i svaki put sve više i više, a duša ti u nosu, vrućina, upekla zvezda, sve cvrči od toplote. Mislis sta mi ovo sve ovo treba umesto da sedim negde u debeloj ladovini i pijuckam hladno pićence.....ali, mi trcimo, pa vežbamo, tačnije treniramo i to ozbiljno...i priznajem posle treninga drži te fantastičan osećaj, pozitiva u totalu, ne popušta,...dobiješ neverovatnu energiju....i sve ti posle toga postane lako, lagano, ostvarljivo, slatko, fino, ma jednostavno rečeno nalaziš se ni na nebu ni na zemlji sto bi rekao Bajaga, ili jos bolje Nirvana.

A onda se neverovatno pozitivno stanje duha i tela prenese u svakodnevan zivot, i drži te i ne popušta, pa se desi pitanje kolege sta se to desava ti si tako pozitivna, jesi ti na lakim drogama...a ja samo trčim, super ekipa, super ptice trkačice početnice i trkač početnik, stvorila se divna prijateljstva, pozitvna hemija, što je retkost u danšnjem surovom svetu, zivotu, svakodnevnici.

Da da li se sećate naseg treninga na Adi gde smo igrali onu slatku igricu, joni i anjoni...sta nas spaja....i kad se setim,umirali smo od smeha, ko deca u vrtiću, još malo pa da bude igra mog detinjstva arjačkinje barjačkinje... Pa trčanje na Adi, cilj prvi WC naših prvih 400 metara, pa drugi WC naših prvih 800 metara, pa prva veilka krivina na Adi....wow....i to smo osvojili, svet je naš...Nas prvi kilometar, tačka kod žbuna .. našoj sreći nema kraja....

A treninzi ispod Brankovog mosta....slatko....pioniri i omladinci koji se za najvećom radošću spremaju za Slet Dan mladosti, pravi mali Titovi pioniri. I nikom nije smetala suva trava, čičkovi, koji ti se zalepe i za opremu i za podlogu na kojoj ležiš... A jel se sećate našeg treninga na Avali...e to ćemo pamtiti....treba stići do Avale...organizacija ko će sa kim kad se nalazimo, kojim putem do Avale i pored svih nedaća i dilema i kruženja oko Avale došli smo i na veoma originalan trening.....Trčali oko spomenika Neznanom junaku....i prvo pa muško promašili stazu...i to se desava...i da li se sećate kako su  se Tovilović i čini mi se Spartak šokirali kad  su nas videli da smo omašili stazu (nismo ni krenuli, a već stigli na cilj), pa onda ko po komandi vraćaj se na pravi put, pa nekoliko krugova oko spomenika, a krugovi se odužili, i nikad kraja. Zapamtiću trojac Gole, Martina i moja malenkost...trčimo zajedno...pa pričamo kao navijene....i istčasmo naše krugove...naše frizurice na mestu, sunčane naočare obavezni detalj bez koga se ne može.

Da ne zaboravim, vežbe opuštanja na Avali, Ivan komanduje, pomoćnik trenera Marija motivator, suflira i snima film o nasim mukama i jačanju gluteusa, butkica, listova i ko zna čega sve jos...Divno, filmovi su sjajni, i svaki put kad ih pogledam slatko se nasmejem...da li se sećate našeg stenjanja, desna noga gore penji se na veliki stepenik, pa spuštaj, pa tako isto sa levom, i nema kraja.....gore dole, gore dole......pamtiću.

I eto naše prve trke zvanične Nike run trkica i naših prvih 5 kilometara, trasa Brankov most, pa pored teretane, pa ispod mosta, kej....Ušće...trčimo, i ne predajemo se, naših prvih 5 km istčali, i imali utisak kao da smo istrčali marton....Da izgurali i istčali, imali i zvaničnog fotografa koji je zabeležio našu radost, sreću, trčao sa nama, pentrao se po bankinama na sred mosta da bi snimio taj Dinin i Goletov osmeh sa akcentom na najlepšu frizuricu, Acinu odlučnost, Ivaninu gracioznost, Marijine kovrdže, druge Marije graciozan skok....pa Martinina remek dela tattu-BRC grb na našim ramenima, listovima....Marijetin osmeh.... Vrhunac  trke, a i da se ne zaboravi to je istorija, trener na poslu, radnom zadatku trči sa nama, bodri nas, fotka nas u ostvarenju jednog od životnih ciljeva istčavanja naših prvih 5 kilometara...i zvoni mu mobilni, a on bez trunke umora, ni malo zadihan, javlja se na telefon i na pitanje sta se radi...a on evo me na poslu...odmoran....a mi molimo boga da se ne obrukamo, da istrčimo našu prvu zvaničnu trku.

A jel se sećate naše druge Color Run trke....e pamtićemo je....prvi put u Beogradu, nadali smo se da će nas bas ofarbati sa svim mogućim bojama, ali nije se desilo, i organizatori moraju da vezbaju, naredne godine biće bolje...I tu smo trčali jedno 5 km u Hajd parku...Prvi problem gde je Hajd park, treba naći taj park za koji je svako čuo, ali mnogi prvi put kročili i istčali prvu obojenu trku na ovim prostorima.  

Da se ne zaboravi naš prvi zajedničkg trening po ulicama Dedinja...fantastično iskustvo...pa čuvara jedne velelepne vile...i njegovog zabezeknutog pogleda kada smo trčali pored njega i on po zadatku broji i belezi koliko nas trči jedan dva, pedest...šezdeset....Da li se sećate kako smo zaustavili saobraćaj na Dedinju da bi bezbedno istčali zadatu trasu. Martina verovatno pamtiš kako smo dobili savet od Vekija pred uzbrdicu, kratku ali slatku, kako nas je posavetovao organizator i kralj kraljeva Veki, sitan korak, usitni, a meni tada palo napamet  Sitnije Cile sitnije hahaha mašta radi svasta.

Treća trka, Adiddas run, naš prvi krug oko Ade Ciganlije 7.7 km....vreme idealno, svi raspoloženi, prvi trening zagrevanja sa Tovilovićem, wow to je trening ubaci te dotični u mašinu.... svi orni da oborimo još jedan nas rekord u našoj karijeri ptica trkačica.....i trčimo u formacijama i ne odustajemo....i svi do jednog stižemo na cilj.

Više ne brojimo ni trke ni medalje...već smo iskusni...imamo i mi ljubičanstveni kilometre u nogama. I istrčali smo i Coca cola run trku, i osvojili još jednu medalju. I eto dosao i oktobar i nasih prvih 8 kilometara na Adi...o sad smo opasni trkači, niko nam ništa ne može....ajmo curice, ajmo dečaci, studenti, djaci, milicajci....tih osam kilometara behu završne pripreme za nasu prvu trku od 10 kilometara i to na Ljubljanskom maratonu. Znači, Ljubičanstveni u Ljubljani.....sjajno iskustvo.....družili se, skitali, boravili u Selici, bivšem zatvoru....Ljubljančani nas bodrili zdušno, davali nam snagu i volju da izdržimo...i izdržali smo....sada smo ozbiljni trkači. Danas eto bio je naš zadnji trening kao prvačića trkača,više nismo poletarci.......vidimo se za mesec dana....Ljubičanstveni cilj nam je Bg maraton 2016....do sledećeg vidjenja...poljubac svima od ptice trkačice.

Olja Zlatanović

Leave a Reply