X

Vanja Franjić, NCR Corporation

1. Kako si dospeo u Školu trčanja i šta te je podstaklo da kreneš da se baviš trčanjem?

Sve je počelo jednim “bezazlenim” razgovorom o suvišnim kilogramima na pauzi sa mojom koleginicom Mateom. Pričajući tako o kilaži došli smo do zaključka da treba da se pokrenemo. Mateina odlučnost da krene sa trčanjem bila je jača od moje, tako da je ona prva krenula, a zatim i mene povukla sa sobom u taj trkački svet. Slušajući svakim danom kako tvrdi da se bolje oseća i koliko joj prija da trenira u okruženju motivišućih ljudi, shvatio sam da i ja želim da budem deo te priče. Ubrzo nakon nje i ja sam prelomio da se upustim u tu trkačku avanturu, ne sluteći pri tom da će se samo posle par nedelja moje mišljenje o trčanju znatno poboljšati. Sve te pozitivne priče i podrška na kraju su pokrenule lavinu...

2. Uporedi sebe pre početka Škole trčanja i posle. Kako si se promenio na fizičkom planu, kako na psihološkom planu, a šta se promenilo na društvenom planu?

Depresija, pospanost, monotonija, ljubomora - sve to je u nekoj meri bilo prisutno pre trčanja. Vremenom je sve to iščezlo i povuklo sa sobom neke nove motivacione rečenice. Kako je vreme odmicalo tako sam se i fizički i psihički uzdizao iznad negativnih emocija i navika, i reči kao što su istrajnost, upornost, odricanje i požrtvovanost postale su moje nove motivacione sluge koje su me vukle kroz dan. Posle svakog treninga imao bih neopisiv osećaj radosti i živosti, kao da sam dobio na lutriji. Jednostavno, shvatio sam da, ako želim da zadržim taj osecaj, moram se u potpunosti fokusirati na trčanje ! Usput sam kroz sve pozitivne stvari koje su mi se dešavale upoznao još pozitivnije ljude i delio sa njima sve ono najbolje kroz dobre i one malo bolje trenutke. Ah da, sa fizičkog aspekta stekao sam mnogo veće samopouzdanje, tako da sam sve predrasude skidao jednim pogledom ;)
Kao podršku iz grupe, pomenuo bih po najviše: Mateu, Danku, Miloša, Sonju, Tamaru i JJ, i sve ostale koji su bili moji saveznici u istrajnosti. HVALA

3. Ukratko nam opiši tri tvoja najupečatljivija doživljaja sa trčanja.

Hajde, neka to bude famozna trka zadovoljsta od 5km gde sam sa Jelenom (JJ) proživljavao momente odustajanja i neodustajanja dok smo trčali kroz paklene ulice Beograda, zatim moje očajnički nesvesno uzimanje i ispijanje “ICE POWER gela” uručeno od strane redara pri finišu trke i osećaj odvratnosti i šokantno saznanje o stvarnoj nameni gela posle konzumiranja! Izraz lica ortaka iz ekipe - NEPROCENJIVO ! Tu je još i neopisivi ulazak u finiš trke sa Nikolom na polumaratonu u Novom Sadu, propraćen veoma jakim pozitivnim nabojima sreće.

4. Da li si uspeo da ispuniš svoje ciljeve i da li je Škola trčanja ispunila tvoja očekivanja? Šta su bili tvoji ciljevi?

Pa, donekle jesam, ali radim još na tome ! Uz Školu trčanja uspeo sam da smršam 12kg, i uz to da izgradim istrajnost i strpljivost, kao i da pokrenem druge ljude da se bave trčanjem. Cilj mi je bio da vaga za merenje telesne težine pokaže ispod 100tke, ali to ce biti uskoro  I, naravno, da istrčim svoj prvi noćni polumaraton u Novom Sadu.

5. Vas nekoliko iz kompanije ste zajedno trenirali u Školi trčanja. Da li na poslu razgovarate o trčanju? Šta misliš kako bi se odrazilo na neku kompaniju kada bi njeni zaposleni pohađali Školu trčanja?

Da, na poslu pričamo o trčanju svaki dan. Bukvalno se merkamo i komentarišemo suvišne kilograme, razgovaramo o ishrani i smišljamo paklene taktike pred svaki trkački događaj. Pošto su ljudi zaposleni u većim kompanijama osuđeni na dugo sedenje i višečasovnu fizičku neaktivnost smatram da bi im bilo više nego korisno da pohađaju Školu trčanja. Sama atmosfera na poslu bi se poprilično poboljšala, ljudi bi bili bliskiji i sve to bi se dalje pozitivno odrazilo i na učinak u radu.

Leave a Reply

Message
Your Name *
Your Email *
Website